Koncentracija i učenje: praktičan vodič za studente koji uče po smenama

Koncentracija i učenje: nastavak teme za sve koji uče po ceo dan

Koncentracija i učenje jedna je od najčešćih tema među studentima, a posebno u periodima kada se ispiti i kolokvijumi ređaju jedan za drugim. Ovaj tekst je zamišljen kao nastavak teme o koncentraciji i učenju, za sve koji uče po ceo dan, koji rade ili idu na praksu, koji pokušavaju da usklade prvu smenu, drugu smenu i treću smenu sa obavezama. Ako si među onima koji sebe nazivaju štreberima ili jednostavno žele da uče pametnije, ovde možeš pronaći praktične savete koji su nastali iz iskustava mnogih studenata. Cilj nije da ti se doda pritisak, već da dobiješ jasan sistem: kako da sedneš, kako da ostaneš fokusiran i kako da ne odustaneš kada postane teško.

Mnogi kažu da im fizička aktivnost pomaže u učenju. To nije samo osećaj. Kratka šetnja, par čučnjeva, protezanje ili obično ustajanje od stola može da razbistri misli i vrati fokus. Kada sediš satima bez pokreta, telo se ukoči, cirkulacija se uspori, a mozak dobija manje svežeg kiseonika. Zato je jedna od najboljih navika tokom pripreme ispita upravo kombinacija učenja 45 minuta i pauze od 5 do 10 minuta. U pauzi nemoj da ostaneš na istoj stolici i da odmah uzmeš telefon. Ustani, prošetaj po sobi, popij vodu, otvori prozor, pogledaj kroz prozor, protegni vrat i ramena. Male promene prave veliku razliku.

Zašto koncentracija opada i kako je vratiti

Koncentracija nije nešto što dobiješ zauvek. Ona je kao mišić: može da se trenira, ali i da se istroši. Kada primetiš da počinješ da čitaš istu rečenicu treći put, da ti misli odlaze na obaveze, poruke, serije ili na to šta ćeš jesti, to je znak da ti je mozak tražio pauzu. Umesto da se boriš i da sediš još dva sata u mestu, prekini. Kratka pauza od nekoliko minuta često vraća fokus bolje od prisilnog ostajanja za knjigom. Ovo je posebno važno za one koji uče po ceo dan i koji misle da je jedini način da uspeju taj da ne ustanu dok ne pređu sve. Iskustvo pokazuje suprotno: kvalitetno učenje je važnije od broja sati provedenih nad knjigom.

Kada govorimo o organizaciji učenja, mnogi odmah pomisle na stroge planove i tabele. Plan može da pomogne, ali može i da postane zamka. Ako svaki dan isplaniraš ogromnu količinu gradiva, a onda shvatiš da ne možeš sve da stigneš, javlja se osećaj krivice i panike. Zato je bolje da planiraš realno, po blokovima, i da se fokusiraš na vreme, a ne samo na broj strana. Na primer, odluči da ćeš učiti 45 minuta, pa pauza, pa još 45 minuta. Tek posle nekoliko blokova proceni koliko si strana prešao. Tako ćeš imati osećaj kontrole, a ne osećaj da te gradivo pregazilo.

Jedna od najvećih prepreka je odustajanje od ispita nekoliko dana pre roka. Mnogi studenti tada pomisle: „Nisam sve naučila, bolje da ne izađem.“ To je razumljivo, ali često pogrešno. Ako si prešla ili prešao bar pola gradiva kvalitetno, ako znaš osnovne pojmove i ako si radila na obnavljanju, izlazak na ispit ima smisla. Nikada se ne zna koja će pitanja doći. Možda će baš ona koja znaš najbolje biti na ispitu. Osim toga, samo iskustvo izlaska na ispit pomaže ti da sledeći put budeš mirniji. Zato je važno da ne odustaješ unapred i da se ne kažnjavaš zbog toga što nisi savršena ili savršen.

Prva, druga i treća smena: kako uklopiti učenje

Kada neko kaže da uči „po smenama“, to može da znači različite stvari. Nekome je prva smena jutro, nekome rani jutarnji sati pre obaveza, nekome noć. Nekome je druga smena popodne, a treća smena kasno uveče. Bez obzira na to koji ti je ritam, važno je da prepoznaš kada ti je koncentracija najbolja. Neki ljudi najbolje uče ujutru, odmah posle buđenja, jer je mozak odmoran i nema još mnogo distrakcija. Drugi najbolje funkcionišu uveče, kada se sve stiša. Treći mogu da uče samo noću. Nema univerzalnog pravila. Ono što postoji jeste potreba da se ritam održi bar nekoliko dana, kako telo ne bi stalno bilo u šoku.

Ako ideš na praksu ili radiš od 9 do 17, a kod kuće si do 18, pitanje „kako da učim posle toga“ je sasvim opravdano. Realno je da posle napornog dana ne možeš da učiš isto kao ujutru. Zato je bolje da napraviš kraće blokove: na primer, od 18:30 do 19:15, pauza, pa od 19:30 do 20:15. Ako si previše umorna, možeš da učiš samo jedan blok, ali da bude kvalitetno. Vikendi tada postaju dragoceni. Umesto da ceo vikend ostaviš za „kasnije“, podeli gradivo tako da subota i nedelja budu dani za obnavljanje i za teže celine. Ono što je važno jeste da ne čekaš da se sve savršeno poklopi. Uvek će biti obaveza, umora i nepredviđenih stvari. Zato je bolje da učiš i kada uslovi nisu idealni, u manjim dozama, nego da čekaš savršen trenutak koji nikada ne dođe.

Kada je reč o učenju noću, mnogi tvrde da im je tada najbolja koncentracija. Tišina, nema poruka, nema nikoga. To može da bude istina, ali noćno učenje ima i cenu. Ako svaki dan učiš do 3 ili 4 ujutru, biološki ritam se remeti. Sledećeg dana si iscrpljen, koncentracija pada, a gradivo se teže pamti. Ako baš moraš noću, gledaj da to ne bude svaki dan. Povremeno noćno učenje pred ispit je jedno, a stalno noćno učenje je nešto sasvim drugo. Ako možeš, bolje je da se fokusiraš na jutarnje učenje ili na rane večernje sate, kada si još svež, a da noć ostaviš za odmor. San nije gubljenje vremena. San je deo učenja, jer se u mozgu informacije sređuju i učvršćuju.

Fizička aktivnost kao deo strategije učenja

Fizička aktivnost ne mora da bude teretana ili trčanje. Dovoljna je šetnja. Kada učiš, posebno kod kuće, lako je upasti u stanje „sedim, čitam, a misli lutaju“. U tom trenutku predlog da ustaneš i prošetaš može da zvuči kontraproduktivno, ali zapravo pomaže. Kratka šetnja od 10 do 20 minuta može da smanji stres, da podigne energiju i da vrati fokus. Ako je napolju hladno ili ružno vreme, možeš da šetaš po sobi, da uradiš par čučnjeva, da istegneš leđa i noge. Važno je da se telo pokrene. Mnogi studenti primete da im je posle šetnje lakše da sede i uče, jer su „ispraznili“ nervozu i višak energije.

Pored šetnje, dobro je uvesti i nekoliko navika koje podržavaju koncentraciju i učenje. To su: dovoljno vode, redovni obroci, umereno kafe i čaja, svež vazduh u sobi, uredan sto, isključen telefon ili barem通知acije. Ako ti je telefon stalno pored ruke, verovatno ćeš ga češće uzimati nego što misliš. Zato ga skloni u drugu sobu ili ga ostavi u torbi. Ako ti je komplikovano da ga isključiš, koristi aplikacije koje blokiraju određene sajtove i aplikacije na neko vreme. Cilj nije da se kazniš, već da sebi olakšaš. Kada nema stalnog „pecanja“ na obaveštenja, mozak lakše ulazi u dubok fokus.

Metoda 45 minuta rada i 5 do 10 minuta pauze

Jedna od najčešće pominjanih metoda je učenje 45 minuta, pa pauza od 5 do 10 minuta. Ova metoda je popularna jer odgovara ljudskoj pažnji. Posle 40 do 50 minuta koncentracija počinje da opada, pa je bolje napraviti pauzu pre nego što potpuno splasne. U pauzi nemoj da radiš nešto što će ti odvući pažnju na duže vreme. Proveravanje društvenih mreža na pet minuta lako se pretvori u pola sata. Umesto toga, ustani, protegni se, popij vodu, pogledaj kroz prozor, prošetaj do druge sobe. Ako imaš vremena, izađi napolje na kratko. Kada se vratiš, sedi i nastavi. Posle tri ili četiri ovakva bloka, napravi dužu pauzu od 20 do 30 minuta. Tada možeš da jedeš, da se odmoriš, da obaviš neku kratku obavezu.

Ova metoda nije magija, ali pomaže da učenje bude održivo. Ključ je u tome da ne učiš „dok ne padneš“, već da učiš u ciklusima. Ako ti se desi da u jednom bloku ne možeš da se skoncentrišeš, nemoj da prekidaš odmah. Daj sebi deset minuta da uđeš u gradivo. Često je najteže početi. Kada prođe prvih deset do petnaest minuta, mozak se navikne i lakše nastavi. Zato je dobra strategija: sedi, otvori knjigu, pročitaj naslove, podvuci ključne reči, napiši nekoliko beleški. Ne moraš odmah sve da razumeš. Pokreni se.

Šta raditi kada te mrzi i kada ti je gradivo dosadno

Postoje predmeti koji su zanimljivi i oni koji su dosadni. Kod dosadnih predmeta motivacija je često na nuli. Tada je važno da ne čekaš da ti se „prohte“. Motivacija često dolazi posle početka, a ne pre početka. Drugim rečima, sedneš i počneš, pa ćeš posle nekog vremena ući u tok. Ako ti je gradivo suvo i puno nabrajanja, pokušaj da ga pretvoriš u pitanja i odgovore. Napiši pitanja na jednu stranu, a odgovore na drugu. Ili napravi kratke beleške, mape uma, šeme. Kada gradivo prekucaš u drugi format, mozak ga drugačije obrađuje i lakše pamti.

Ako te mrzi da učiš, dozvoli sebi da počneš od lakšeg dela. Nemoj odmah da napadaš najteže poglavlje. Prvo pređi nešto što razumeš, pa ćeš posle imati više samopouzdanja. Takođe, možeš da učiš naglas. Objasni gradivo zamišljenom drugu ili drugarici, ili ga snimi i poslušaj. Kada nešto izgovoriš svojim rečima, mnogo bolje ćeš ga zapamtiti. Ako imaš kolegu ili koleginicu koji uče slično gradivo, dogovorite se da se čujete i da jedno drugom postavljate pitanja. Učenje u paru može da bude korisno, ali pazite da ne pređe u ćaskanje. Dogovorite vreme i temu, pa se držite toga.

Obnavljanje gradiva: zašto je važnije od prvog čitanja

Mnogi studenti prvo čitanje shvataju kao učenje. Pročitaju gradivo jednom i misle da su ga naučili. Međutim, pravo učenje se dešava kroz obnavljanje gradiva. Prvo čitanje služi da se upoznaš sa materijom. Drugo čitanje služi da izdvojiš ključne stvari. Treće služi da povežeš celine i da proveriš šta zaista znaš. Zato je važno da ostaviš vremena za ponavljanje. Ako ispit imaš za deset dana, nemoj sve da ostaviš za poslednja tri dana. Pokušaj da gradivo podeliš tako da prvih nedelju dana prelaziš novo, a poslednja tri dana obnavljaš. Ako nemaš toliko vremena, bar napravi dva kruga ponavljanja: jedan brzi pregled, pa jedan detaljniji.

Kada obnavljaš, nemoj samo da čitaš. Zatvori knjigu i pokušaj da ispričaš ono što si naučila ili naučio. Ako se zaglaviš, pogledaj u knjigu, pa ponovi. Ovo se zove aktivno prisećanje i mnogo je efikasnije od pasivnog čitanja. Možeš da koristiš i kartice sa pitanjima i odgovorima. Ako nemaš kartice, dovoljan je i običan papir. Napiši pojam na jednoj strani, a objašnjenje na drugoj. Kada prolaziš kroz kartice, odvajaj one koje znaš od onih koje ne znaš. One koje ne znaš ponavljaj češće. Tako ćeš uštedeti vreme i fokusirati se na ono što ti je zaista potrebno.

Ponavljanje ne mora da bude naporno. Možeš da ga radiš u šetnji, dok čekaš u redu, dok se voziš. Ako imaš snimljene beleške, možeš da ih slušaš. Ako učiš sa kolegama, možete da jedni drugima postavljate pitanja. Važno je da ponavljanje bude aktivno, a ne da se svodi na prelistavanje stranica. Kada god možeš, poveži novo gradivo sa nečim što već znaš. Mozak pamti kroz asocijacije. Ako uspeš da napraviš priču ili logički lanac, zapamtićeš mnogo bolje nego ako učiš napamet nepovezane činjenice.

Kampanjsko učenje: zašto ne funkcioniše uvek

Kampanjsko učenje je kada sve ostaviš za poslednjih nekoliko dana. Mnogi tako polože ispite, ali to je rizično. Prvo, tada si pod velikim stresom. Drugo, gradivo se ne pamti dugoročno. Treće, ako se nešto nepredviđeno desi, ostaješ bez vremena. Ako baš moraš da učiš kampanjski, pokušaj da bar napraviš selekciju. Nemoj da učiš sve isto. Izdvoji najvažnije celine, one koje se najčešće pojavljuju, one koje nosi veći broj bodova. Ako imaš stare rokove ili primere pitanja, pogledaj ih. To će ti pomoći da vidiš šta se traži i kako se pitanja postavljaju. Ali nemoj da se kockaš da će baš sve što si preskočila ili preskočio doći na ispit.

Ako želiš da izbegneš kampanjsko učenje, najbolje je da počneš ranije, čak i ako učiš po malo. Dvadeset do trideset minuta dnevno tokom dužeg perioda može da bude efikasnije od deset sati u jednom danu. Naravno, to nije uvek moguće. Ali kada vidiš da ti se gradivo nagomilava, probaj da uvedeš makar minimalnu rutinu: svaki dan jedna lekcija, ili svaki drugi dan jedan blok. Male pobede se sabiraju. Na kraju, bolje je da imaš kontinuiranu naviku nego da stalno iznova krećeš iz nule.

Čitaonica, kuća i mesto za učenje

Mesto na kom učiš ima veliki uticaj. Ako učiš u krevetu, mozak taj prostor povezuje sa spavanjem i odmaranjem. Zato je bolje da imaš poseban sto ili bar poseban deo sobe koji koristiš samo za učenje. Ako kod kuće ima previše distrakcija, čitaonica može da bude odlično rešenje. U čitaonici su ljudi oko tebe fokusirani, tišina je, nema zvona, nema televizora. Mnogi studenti primete da im je tamo lakše da uče. Ako nemaš čitaonicu u blizini, možeš da koristiš biblioteku, čitaonicu na fakultetu ili miran kafić u ranim jutarnjim satima. Važno je da to bude mesto na koje ideš s namerom da učiš, a ne da sedneš i gledaš u telefon.

Ako učiš kod kuće, uvedi male rituale. Pre nego što sedneš, obavesti ukućane da ti treba mir. Stavi telefon na tiho i skloni ga. Otvori prozor da uđe svež vazduh. Pusti tišinu ili instrumentalnu muziku ako ti pomaže. Neki ljudi vole klasičnu muziku, neki ambijentalne zvuke, neki potpunu tišinu. Probaj i vidi šta tebi odgovara. Takođe, pazi na temperaturu u sobi. Ako je previše hladno, teško je sedeti i koncentrisati se. Ako je previše toplo, spavaće ti se. Umerena temperatura i svež vazduh pomažu da ostaneš budan i fokusiran.

Ishrana, kafa, čaj i voda

Tokom učenja mnogi posegnu za kafom, energetskim pićima i slatkišima. Kafa može da pomogne u umerenim količinama, ali ako preteraš, možeš da postaneš nervozan i da izgubiš fokus. Zeleni čaj je popularan jer sadrži kofein, ali i druge supstance koje mogu da podrže koncentraciju. Ipak, najvažnija je voda. Dehidratacija se često povezuje sa umorom i slabijom koncentracijom. Zato je dobro da tokom učenja imaš flašu vode pored sebe i da piješ u redovnim intervalima. Pored vode, voće, orašasti plodovi, jogurt i lagani obroci mogu da ti daju energiju bez osećaja težine. Ako se prejedeš, biće ti se spavalo. Ako ne jedeš dovoljno, bićeš slab i razdražljiv. Zato je važna umerenost.

Što se tiče šećera, čokolada može da bude mali motivator, ali ne treba da bude glavni izvor energije. Ako pojedeš previše slatkiša, šećer će brzo skočiti, a onda pasti, pa ćeš se osećati umorno. Bolje je da kombinuješ slatkiše sa proteinima ili vlaknima, ili da uzmeš voće. Ako piješ kafu, pazi na količinu. Nekome dve kafe dnevno budu dovoljne, nekome i jedna izaziva ubrzan rad srca. Slušaj svoje telo. Ako primetiš da posle kafe ne možeš da sediš, možda ti kafa ne pomaže. U tom slučaju probaj čaj, vodu ili kratku šetnju.

San i odmor: ne preskači ih

Jedna od najvećih grešaka pred ispit je preskakanje sna. Mnogi misle da će više naučiti ako spavaju samo tri sata. Istina je suprotna: mozak bez sna ne može da upamti i obnovi ono što je naučio. San je proces u kome se informacije sređuju i prelaze u dugoročnu memoriju. Ako ne spavaš, sledećeg dana si spor, zaboravljaš i teže se fokusiraš. Zato je bolje da spavaš 6 do 8 sati, u zavisnosti od toga koliko ti je potrebno, nego da učis do jutra. Ako baš moraš da učiš noću pred ispit, gledaj da to bude izuzetak, a ne pravilo. I posle ispita se odmori. Mozak treba da se resetuje.

Ako ti se tokom dana spava, kratka dremka od 20 do 30 minuta može da pomogne. Ne spavaj predugo, jer ćeš se probuditi zbunjen. Bolje je da uradiš 20 minuta sna, pa da ustaneš, popiješ vodu i nastaviš. Takođe, pokušaj da legneš i ustaješ u isto vreme svaki dan. Ako stalno menjas ritam, telo ne zna kada treba da bude budno, a kada da se odmara. Navika je moćna. Kada se telo navikne, lakše je i ustati i uspavati se. Mnogi tvrde da je jutarnje učenje najproduktivnije jer je mozak odmoran. Ako možeš, probaj da pomiriš odlazak u krevet sa ranijim ustajanjem. Ali nemoj da se prisiljavaš ako ti to ne odgovara. Najbolji ritam je onaj koji možeš da održiš.

Kako se nositi sa strahom od ispita i odustajanjem

Strah od ispita je normalan. Mnogi se plaše da neće znati dovoljno, da će ih pitati baš ono što nisu učili, da će ostati bez vremena. Kada se strah pojauča, javlja se misao: „Bolje da odustanem.“ To je zamka. Ako odustaneš, izgubićeš i vreme i priliku. Ako izađeš, postoji šansa da položiš. Čak i ako ne položiš, steći ćeš iskustvo i znati šta te čeka sledeći put. Zato je važno da ne odustaješ unapred. Umesto da razmišljaš o tome šta sve ne znaš, fokusiraj se na ono što znaš. Napravi listu celina koje si savladala ili savladao. Podseti se da si već uložila ili uložio trud. To nije propalo. Samo je potrebno da napraviš završni krug ponavljanja.

Ako te hvata panika, probaj da dišeš duboko. Udahni četiri sekunde, zadrži dah četiri, izdahni šest. Ponovi nekoliko puta. Panika je često posledica nedostatka kiseonika i previše misli u isto vreme. Kada se smiriš, vrati se na konkretan zadatak. Nemoj da razmišljaš o celom gradivu odjednom. Pitaj se: „Šta je sledeće što mogu da uradim?“ To može da bude jedna strana, jedno pitanje, jedan zadatak. Male akcije smanjuju osećaj preopterećenosti. Takođe, razgovor sa nekim kome veruješ može da pomogne. Ponekad je dovoljno da izgovoriš šta te muči. Ako nemaš kome da se obratiš, napiši to u svesci. Osvesti strah, pa ga ostavi po strani i vrati se učenju.

Motivacija i disciplina: šta kada nedostaje volja

Motivacija je promenljiva. Nekih dana imaš volju, nekih nemaš. Zato se ne oslanjaj samo na motivaciju. OsLANJAJ se na disciplinu i naviku. Disciplina ne znači da moraš da budeš stroga ili strog prema sebi. Znači da imaš dogovor sa sobom: „U ovom terminu ću učiti, bez obzira na to kako se osećam.“ Kada taj dogovor ispuniš nekoliko dana, lakše ćeš nastaviti. Ako prekršiš dogovor, nemoj da se kažnjavaš. Samo se vrati sledećeg dana. Cilj nije savršenstvo, već kontinuitet. Čak i ako učiš samo 30 minuta, to je bolje nego ništa. Male pobede grade samopouzdanje.

Ako ti treba dodatna motivacija, pronađi način da učenje povežeš sa svojim ciljem. Zašto učiš? Da položiš ispit, da upišeš sledeću godinu, da dobiješ posao, da se baviš nečim što voliš. Podseti se toga kada ti je teško. Takođe, možeš da napraviš sistem nagrada. Kada završiš planirani blok, nagradi se nečim malim: šoljom čaja, epizodom serije, šetnjom, kratkim razgovorom. Nagrada ne treba da bude prevelika, ali treba da bude nešto što voliš. Tako mozak povezuje učenje sa pozitivnim osećajem. Vremenom, samo učenje može da postane zadovoljstvo, jer ćeš videti napredak.

Organizacija kada imaš više ispita u isto vreme

Kada imaš više ispita u kratkom roku, organizacija je presudna. Prvo, napravi listu svih ispita i datuma. Zatim proceni koliko ti vremena treba za svaki. Neke predmete možeš da pređeš brže, neke sporije. Podeli gradivo na celine i rasporedi ih po danima. Ostavi bar jedan dan pred ispit za ponavljanje. Ako imaš dva ispita u istoj nedelji, nemoj da učiš samo jedan, pa drugi. Bolje je da svakog dana učiš po malo iz oba, nego da jedan potpuno zapostaviš. Naravno, ako je jedan ispit teži, njemu posveti više vremena. Ali nemoj da drugi ostaviš za poslednji dan. Takođe, koristi kratke pauze između blokova. Ako učiš četiri sata bez pauze, verovatno ćeš upamtiti manje nego da učiš dva sata sa pauzama.

Ako imaš obaveze pored fakulteta, planiraj realno. Ne možeš da učiš osam sati dnevno ako radiš osam sati. Zato iskoristi ono što imaš: jutro pre posla, pauzu za ručak, večernje sate, vikend. Čak i ako imaš samo sat vremena dnevno, to je sedam sati nedeljno. Uz dobru selekciju i fokus, možeš mnogo da postigneš. Nemoj da se upoređuješ sa onima koji imaju više vremena. Tvoja situacija je tvoja. Ono što je važno jeste da radiš ono što možeš, dosledno. Ako propustiš dan, ne znači da si propustio sve. Vrati se sutradan. Fleksibilnost je deo organizacije.

Kako ostati smiren pred ispit

Dan pred ispit nemoj da učiš nove stvari. Tada je vreme za ponavljanje i za odmor. Pregledaj ključne pojmove, definicije, formule, ali nemoj da se zatrpavaš novim informacijama. Ako osetiš paniku, seti se da si radila ili radio. Podseti se da si prešla ili prešao gradivo, da imaš beleške, da znaš više nego što misliš. Sledećeg dana, pre ispita, jedi lagano, pij vodu, izbegavaj previše kafe. Dođi malo ranije, nađi mirno mesto, diši. Ako možeš, pročitaj još jednom najvažnije stvari. Nemoj da slušaš druge kako panično ponavljaju i prepričavaju. To može samo da te uznemiri. Veruj u ono što znaš.

Na ispitu, prvo pročitaj sva pitanja. Počni od onih koja znaš najbolje. Tako ćeš osvojiti bodove i smiriti se. Ako naiđeš na pitanje koje ne znaš, preskoči ga i vrati se kasnije. Nemoj da ostaneš blokiran. Ponekad se setiš odgovora kada se opustiš. Ako pišeš esej, napravi kratak plan pre pisanja. Uvod, razrada, zaključak. Ako je usmeni, slušaj pitanje do kraja, razmisli pre nego što odgovoriš. Ako ne znaš nešto, reci šta znaš i poveži sa temom. Profesori često cene logično razmišljanje, ne samo bubanje. I na kraju, bez obzira na ishod, ne zaboravi da jedan ispit ne određuje tvoju vrednost. Ti si više od ocene.

Zaključak: koncentracija i učenje su veština, ne talent

Koncentracija i učenje nisu nešto sa čime se rodiš. To je veština koja se gradi. Nekada ćeš imati dobre dane, nekada loše. Nekada ćeš učiti po ceo dan, nekada jedva sat. Važno je da ne odustaješ i da se vraćaš svom cilju. Ako ti jedan dan propadne, nema veze. Sledeći dan je nova prilika. Koristi ono što ti pomaže: fizičku aktivnost, pauze, šetnju, čitaonicu, razgovor sa kolegama, muziku, tišinu. Ne postoji univerzalni recept, ali postoji tvoj recept. Probaj, prilagodi, zadrži ono što funkcioniše. Ako učiš 45 minuta, pa napraviš pauzu od 5 do 10 minuta, ako obnavljaš gradivo, ako ne odustaješ od ispita unapred, ako spavaš dovoljno i ako se krećeš, bićeš mnogo bliže uspehu. I zapamti: nisi sama i nisi sam. Mnogi prolaze kroz isto. Ponekad je dovoljno da znaš da nisi jedini koji se bori. Zato sedi, otvori knjigu i počni. Prvih deset minuta je najteže. Posle toga, ide lakše. Srećno svima koji uče, u prvoj, drugoj ili trećoj smeni. Samo napred.