Uskršnji post: posna jela, recepti i saveti za organizovanu posnu trpezu

Uskršnji post je za mnoge pravoslavne vernike vreme duhovne pripreme, unutrašnjeg mira i promene svakodnevnih navika. Traje 48 dana, odnosno sedam nedelja, i smatra se najstrožim postom u godini. Zbog toga nije čudno što se mnogi pred početak posta pitaju kako da organizuju ishranu, šta da spremaju, kako da izdrže na vodi ili ulju i kako da posna trpeza bude raznovrsna, ukusna i hranljiva. Ovaj tekst donosi praktičan vodič kroz posna jela, recepte i savete koji mogu da pomognu i onima koji poste prvi put i onima koji traditionalno poste svake godine.

Najvažnije je da post ne bude samo odricanje od hrane. Posna jela imaju smisla kada su deo šireg truda: uzdržavanja od loših misli, ružnih reči, osuda i preteranog udovoljavanja sebi. Ipak, hrana je često najvidljiviji deo posta, pa je korisno imati plan, recepte i namirnice pri ruci. Kada je organizacija dobra, post na vodi ili post na ulju ne mora da bude težak, niti dosadan.

Šta znači post na vodi, post na ulju i dani sa ribom

U vreme uskršnjeg posta često se razlikuje post na vodi, post na ulju i dani kada je dozvoljena riba. Post na vodi je najstroži oblik: jedu se samo namirnice biljnog porekla, bez ulja, margarina i masnoća. To znači da se povrće, mahunarke, žitarice, voće, orašasti plodovi i seme pripremaju bez dodatog ulja. Post na ulju je blaži i dozvoljava biljno ulje, pa su jela bogatija i lakše se spremaju.

Riba se u uskršnjem postu ne jede svakog dana. Obično je dozvoljena samo u određene dane, često na praznike i u pojedinim danima kada crkveni kalendar daje olakšanje. Zato treba dobro proveriti kalendar za konkretnu godinu. Ono što je dozvoljeno jednom, ne mora biti dozvoljeno drugom verniku, jer post može da bude prilagođen zdravstvenom stanju, uzrastu, poslu i savetu duhovnika. Ako postite prvi put, bolje je krenuti postepeno i ne nametati sebi nemoguće ciljeve.

Prva i poslednja nedelja uskršnjeg posta često se drže na vodi. Ostale nedelje mogu da budu na ulju, sa ribom u dozvoljenim danima. Neki ljudi poste cele nedelje na vodi, neki samo ponedeljak, sredu i petak, a neki poste na ulju svaki dan. Nema potrebe da se poredite sa drugima. Cilj posta nije takmičenje, već umerenost, mir i duhovna korist.

Osnovne namirnice za posnu kuhinju

Da bi posna jela bila raznovrsna, dobro je da u kući uvek imate nekoliko osnovnih namirnica. To su pasulj, sočivo, grašak, leblebije, boranija, krompir, šargarepa, luk, praziluk, celer, peršun, kupus, karfiol, brokoli, pečurke, spanat́, blitva, tikvice, patlidžan, paprika, paradajz i kukuruz. Od žitarica su korisni pirinač, integralni pirinač, heljda, proso, ovas, ječam, kukuruzno brašno, integralno brašno, testenina bez jaja i kuskus ako je posan.

Od masnoća u danima na ulju koriste se biljna ulja, maslinovo ulje i posni margarini biljnog porekla. U danima na vodi izbegavaju se sve masnoće, pa se jela kuvaju, peku na papiru ili dinstaju u sopstvenom soku i malo vode. Orašasti plodovi, bademi, lešnici, kikiriki, susam, lan, suncokret i bundevine semenke odlični su za posne namaze, kolače i salate. Suvo grožđe, smokve, urme, suve kajsije i šljive daju prirodnu slatkoću i energiju.

Posebno treba paziti na skrivene sastojke. Želatin je često životinjskog porekla, pa nije posan. Surutka u prahu, mleko u prahu, jaja u prahu i neke arome mogu da se nađu u gotovim proizvodima koji se reklamiraju kao posni. Zato uvek čitajte deklaracije. Biljna zamena za želatin je agar agar, koji se pravi od algi. Kada kupujete slatkiše, supe iz kesice, keks i čokolade, proverite da li sadrže mlečne proteine, surutku, jaja ili životinjske masnoće.

Posni doručak: kako započeti dan bez mrsnih namirnica

Doručak je često najlakši obrok za posnu ishranu. Ako postite na ulju, možete da jedete hleb sa posnim margarinom, džemom, medom, ajvarom, humusom ili posnim namazom od povrća. Ako postite na vodi, hleb možete da jedete sa džemom, medom, pekmezom ili suvim voćem. Ovsene pahuljice prelivene vodom, voćnim sokom ili sojinim mlekom, uz dodatak jabuke, banane, suvog grožđa i cimeta, odličan su izbor. One daju energiju i dugo drže sitost.

Posni namaz od krompira i kikirikija jednostavan je i hranljiv. Skuvajte krompir i šargarepu, dodajte malo kuvanog krompira, propasirajte, pa dodajte mlevene pečene kikirike, malo susama, sok od limuna, beli luk i začine. Ako postite na ulju, možete da dodate kašiku ulja. Ovaj namaz odlično ide na hleb ili kao prilog uz kuvano povrće.

Palačinke mogu da se prave i u posnoj varijanti. Pomešajte brašno, vodu, malo ulja, so i eventualno kiselu vodu. Ostavite testo da odstoji, pa pecite tanke palačinke. Filujte ih džemom, orasima, makom, medom ili posnim kremom. Ako postite na vodi, izostavite ulje iz testa i pecite na dobro zagrejanoj neprijanjajućoj površini. Palačinke mogu da budu slane, sa pečurkama i povrćem, ili slatke, sa voćem.

Posna predjela i salate za raznovrsnu trpezu

Salate su nezamenljiv deo posne trpeze. Mogu da budu lagane, osvežavajuće i veoma hranljive. Salata od crvenog kupusa i tunjevine pravi se tako što se sitno isecka trećina ili četvrtina glavice crvenog kupusa, doda oceđena tunjevina, malo limunovog soka, soli, bibera i peršuna. Ako je dan kada je riba dozvoljena, ovo je odlično predjelo ili lagani ručak.

Vitaminska salata kombinuje zelenu salatu, crveni kupus, rendanu kiselu jabuku, rendanu šargarepu i začinsko bilje. Preliv može da bude maslinovo ulje, limun, malo vode, biber i seckani vlasac. U danima na води izostavite ulje i koristite samo limun i začine. Ova salata je bogata vlaknima i vitaminima, a odlično ide uz kuvana jela od mahunarki.

Salata od pasulja je praktična i zasitna. Skuvajte crveni pasulj, ocedite ga, dodajte seckani praziluk, kukuruz šećerac, so, biber, jabukovo sirće, malo ulja i kašiku senfa. Ako postite na vodi, izostavite ulje i senf koji sadrži ulje, a pojačajte začine i limun. Salata od pirinča i mariniranih pečuraka takođe je odlična: skuvajte pirinač, ohladite ga, dodajte pečurke, rotkvice, praziluk, so, biber, sirće i ulje po želji.

Posna predjela mogu da budu i namazi. Humus od leblebija, tahinija, limuna, belog luka i maslinovog ulja je klasičan i veoma ukusan. Ako postite na vodi, tahini izostavite ili ga zamenite mlevenim susamom koji ste prethodno propekli i samleli, ali bez ulja. Namaz od pečene paprike i patlidžana, sa malo belog luka i limuna, takođe je odličan. Može se poslužiti na hlebu, uz proju ili kao prilog salatama.

Supe i čorbe: topli obroci za svaki dan posta

Supe i čorbe su osnova posne ishrane. Daju toplotu, lako se kuvaju i mogu da se prave u velikim količinama. Riblja čorba je jedna od najpoznatijih, ali se sprema samo kada je riba dozvoljena. Za nju su potrebni fileti rečne ribe, luk, šargarepa, celer, peršun, paradajz, malo belog vina ako je dozvoljeno, so, biber i začin za ribu. Riba se skuva, očisti, a povrće se dinsta i dodaje vodi. Na kraju se sve sjedini i krčka dok se ukusi ne povežu.

Sočivo čorba je odlična za dane na ulju i na vodi. Potopite sočivo, pa ga skuvajte sa crnim lukom, šargarepom, celerom, paradajzom, lovorovim listom, solju i biberom. Ako postite na ulju, na početku propržite luk na ulju. Ako postite na vodi, sve kuvajte zajedno. Na kraju može da se doda malo limuna i seckanog peršuna. Ova čorba je bogata proteinima i veoma zasitna.

Vitaminska čorba bez ulja pravi se od korena šargarepe, peršuna, celera, krompira, bundeve, karfiola, brokolija i pečuraka. Povrće se skuva, pa se deo propasira da bi čorba bila kremasta. Začini se solju, biberom, mirođijom i peršunom. Ako želite gušću čorbu, dodajte malo kukuruznog griza ili integralnog brašna razmućenog u vodi. Ova čorba je lagana, osvežavajuća i idealna za dan na vodi.

Krem supa od pečuraka može da bude posna ako se ne dodaju mleko i maslac. Pečurke se dinstaju na malo vode ili ulja, dodaje se luk, pa voda ili povrtni bujon. Kada provri, može da se doda malo brašna razmućenog u vodi, a na kraju se sve izmiksa. Začini se biberom, peršunom i belim lukom. Ako postite na ulju, možete da dodate kašiku biljnog ulja, ali ne previše.

Glavna posna jela: od đuveča do sarme

Posni đuveč je jedno od najpraktičnijih jela. Propržite luk, papriku, šargarepu, pečurke i krompir, dodajte pirinač, malo vode i paradajz, pa pecite u rerni dok sve ne bude gotovo. Ako postite na vodi, sve sastojke stavite u posudu, dodajte vodu i pecite poklopljeno. Đuveč može da se kombinuje sa tikvicama, patlidžanom, graškom i kukuruzom. Začinite ga bosiljkom, origanom, biberom i solju.

Sojin paprikaš je bogat i zasitan. Sojine odreske ili ljuspice potopite u vodu, pa prokuvajte. Propržite mnogo luka, dodajte soju, krompir, šargarepu, začine i malo vode. Krčkajte dok krompir ne omekša. Ako postite na vodi, luk dinstajte na vodi, a soju dobro ocedite i začinite. Soja je neutralna, pa joj treba više začina: so, biber, aleva paprika, bosiljak, origano, beli luk i peršun.

Punjene paprike mogu da budu posne. Nadev se pravi od pirinča, rendane šargarepe, celera, pečuraka, luka i paradajza. Paprike se pune, slažu u pleh, preliju sokom od paradajza i peku. Ako postite na ulju, možete da propržite luk i šargarepu. Ako postite na vodi, sve sastojke pomešajte sirove i pecite duže. Isto se može uraditi sa kiselim kupusom: sarma sa šampinjonima i pirinčem je odlična za posnu trpezu.

Posne pljeskavice od povrća prave se od krompira, šargarepe, pečuraka, luka i začina. Sve sitno iseckajte ili izrendajte, dodajte malo brašna da se masa poveže, oblikujte pljeskavice i pecite u rerni na papiru. Ako postite na ulju, mogu da se prže. Sos od paradajza, belog luka i bosiljka odlično ide uz njih. Ovo jelo je dobro i za ručak i za večeru, a može da se posluži sa kuvanim pirinčem ili pire krompirom.

Pita sa sojom ili pečurkama može da se pravi sa gotovim korama, ako su posne. Nadev se pravi od potopljenih sojinih ljuspica, proprženog luka, pečuraka, pirinča, začina i malo vode. Kore se poređaju, poprskaju vodom i uljem, filuju i uviju. Pita se peče dok ne porumeni. Ako postite na vodi, izostavite ulje, a kore poprskajte samo vodom. Proja sa spanat́em je još jedno jednostavno jelo: pomešajte kukuruzno brašno, vodu, ulje, so, dinstan spanat́ i praziluk, pa pecite u rerni.

Posni kolači, torte i slatkiši

Posni kolači mogu da budu veoma ukusni ako se koriste prave namirnice. Medeno srce se pravi od brašna, šećera, vode, džema, cimeta, sode bikarbone i ulja. Pečena kora se premaže džemom, a odozgo ide glazura od čokolade i kakaa. Kuglice od smokava su još jednostavnije: sameljite smokve i orahe, dodajte šećer u prahu, sok od limuna i pomorandže, pa oblikujte kuglice. Ako postite na vodi, šećer u prahu i suvo voće su dozvoljeni, ali pazite na količinu.

Posna voćna torta može da se napravi od posnog keksa, voća, biljne pavlake i posnog pudinga. Keks se umoči u sok ili sojino mleko, pa se ređa sa kremom od pudinga i voćem. Odozgo može da ide biljna pavlaka i rendana čokolada. Švarcvald torta u posnoj varijanti pravi se sa višnjama, posnim šlagom, korama od brašna, kakaa, šećera, vode i ulja. Fil od višanja daje osvežavajući ukus, a torta je lepa i za prazničnu trpezu.

Oblande sa šargarepom su praktične i jeftine. Ušpinujte šećer sa malo vode, dodajte rendanu šargarepu i koricu limuna, pa prokuvajte. Sameljite posni keks, pomešajte sa vrućom masom, dodajte margarin ako postite na ulju i premažite oblande. Kada se ohladi, secite na štanglice. Sutlijaš od pirinča, šećera, suvog grožđa, jabuke i cimeta takođe je odličan posni desert. Kuvajte pirinač u vodi dok ne omekša, dodajte šećer i voće, pa ostavite da se stegne.

Kada kupujete gotove posne slatkiše, obavezno proverite da li sadrže želatin, mleko u prahu, surutku ili jaja. Mnogi proizvodi koji se reklamiraju kao posni mogu da sadrže tragove mleka ili jaja. Ako vam je to važno, birajte proizvode sa jasnom deklaracijom ili pravite slatkiše kod kuće. Domaći posni kolači često su ukusniji i zdraviji, a mogu da se prilagode danu na vodi ili ulju.

Praktični saveti za organizaciju posne trpeze

Prvi savet je planiranje. Napravite nedeljni jelovnik i spisak namirnica. Tako ćete izbeći impulsivnu kupovinu i osigurati da u kući uvek imate sastojke za barem dva do tri obroka. Kuvajte veće količine: pasulj, sočivo, čorbe i variva mogu da stoje u frižideru nekoliko dana, a neka jela mogu i da se zamrznu. Tako štedite vreme i energiju.

Drugi savet je da ne razmišljate stalno o hrani. Post nije samo jelovnik. Ako provedete dan razmišljajući šta ćete jesti, teže ćete izdržati. Umesto toga, fokusirajte se na molitvu, čitanje, dobra dela, pomaganje drugima i unutrašnji mir. Kada osetite glad, popijte vodu ili čaj, pojedite malo voća ili orašastih plodova i nastavite sa obavezama. Umerenost je važnija od savršenstva.

Treći savet je da ne preterujete sa posnim slatkišima. Posni kolači mogu da budu veoma slatki i kalorični, pa od posta mogu da naprave suprotno od onoga što želite. Ako svaki dan jedete torte i kolače, telo neće osetiti olakšanje, a duhovna korist može da izostane. Povremeno uživanje u poslastici je u redu, ali ne svakodnevno.

Četvrti savet je da slušate svoje telo. Ako postite prvi put, nemojte odmah prelaziti na najstroži post na vodi. Počnite sa postom na ulju, pa postepeno uvodite dane na vodi. Ako imate zdravstvene probleme, ako ste trudni, dojite, bavite se teškim fizičkim poslom ili uzimate lekove, posavetujte se sa lekarom i duhovnikom. Post ne treba da bude mučenje, već put ka zdravlju i miru.

Primer jelovnika za nedelju dana posta

Ponedeljak: doručak ovsene pahuljice sa jabukom i cimetom; ručak sočivo čorba i kuvani pirinač; večera salata od crvenog kupusa i pečene pečurke.

Utorak: doručak hleb sa humusom i paradajzom; ručak posni đuveč sa pirinčem; večera vitaminska salata i proja sa spanat́em.

Sreda: doručak palačinke sa džemom; ručak krem supa od pečuraka i pita sa pečurkama; večera salata od pasulja.

Četvrtak: doručak voćna salata sa orasima; ručak punjene paprike pirinčem; večera kuvani krompir sa blitvom i belim lukom.

Petak: doručak ovsena kaša sa suvim grožđem; ručak sojin paprikaš sa krompirom; večera salata od pirinča i mariniranih pečuraka.

Subota: doručak proja i ajvar; ručak riblja čorba ako je riba dozvoljena; večera posne pljeskavice od povrća.

Nedelja: doručak hleb sa medom i orasima; ručak sarma sa šampinjonima; večera kuglice od smokava i čaj.

Zaključak

Uskršnji post je vreme koje može da donese mnogo dobra ako mu pristupite smireno i organizovano. Posna jela ne moraju da budu monotona. Uz malo mašte, povrće, mahunarke, žitarice, orašaste plodove i začine mogu da se pripreme ukusni obroci za celu nedelju. Post na vodi i post na ulju imaju svoja pravila, ali i mnogo prostora za kreativnost. Najvažnije je da post ne bude izvor stresa, već prilika za unutrašnji rast, umerenost i mir.

Ako postite prvi put, ne opterećujte se greškama. Svaki dan je nova prilika. Pijte dovoljno vode, jedite raznovrsno, odmarajte se i ne zaboravite duhovnu stranu posta. Neka vam posna trpeza bude jednostavna, topla i blagoslovena, a uskršnji post vreme koje ćete pamtiti po miru i dobru.